Simpozijum energetike NET 2025: Zajednički viši ciljevi za zelenu budućnost Crne Gore

Budva, 13. jun, Media Biro. Danas je u Budvi, pod pokroviteljstvom Elektroprivrede Crne Gore, svečano otvoren Simpozijum energetike EPCG – NET 2025, značajan događaj koji okuplja stručnjake, predstavnike državnih institucija i lidere iz oblasti energetike. Ovaj skup predstavlja platformu za razmjenu znanja inovacija i iskustava u sektoru elektroprivrede, sa ciljem unapređenja energetske efikasnosti i održivog razvoja Crne Gore.

U ime Elektroprivrede Crne Gore, prisutnima se obratio izvršni direktor Ivan Bulatović, koji je tom prilikom istakao da se kompanija trudi da svake godine simpozijum podigne na viši nivo – kako sadržajem i kvalitetom, tako i razmjenom iskustava.

„Posebno nas raduje činjenica da je ovogodišnji simpozijum okupio više od 250 učesnika – stručnjaka, predstavnika institucija, kompanija i organizacija iz različitih oblasti – koji direktno ili indirektno učestvuju u kreiranju energetske budućnosti našeg regiona. Među nama su ljudi koji donose važne strateške odluke, kao i oni koji svakodnevno rade na razvoju, implementaciji i unapređenju energetskih politika“, naglasio je Bulatović.

On je podsjetio da je Crna Gora danas više nego ikada posvećena procesu evropskih integracija i da se jasno opredijelila za zelenu i održivu tranziciju.

„Uskoro nas očekuje jedan od ključnih koraka – usvajanje Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, dokumenta koji će predstavljati strateški temelj za sve buduće projekte“, kazao je Bulatović, dodajući da je Elektroprivreda Crne Gore, kao lider u domaćoj energetici, aktivno uključena u ovaj proces i spremna da bude nosilac energetske tranzicije.

Na otvaranju Simpozijuma obratio se i ministar energetike i rudarstva, Admir Šahmanović. Kako je naglasio, primarna odgovornost ovog resora, kao donosilaca ključnih odluka, jeste da se jasno definiše strateški pravac i dosljedno slijedi.

„Elektroprivreda Crne Gore svojim marljivim radom pokazuje odgovornost, viziju i spremnost da bude jedan od pokretača energetske tranzicije u Crnoj Gori. Suočavamo se sa globalnim izazovima, klimatskim promjenama i neophodnošću održivog razvoja. Zbog toga prelazak na nove izvore energije nije samo ekološki imperativ, već i strateška odluka za ekonomski rast i energetsku bezbjednost naše zemlje“, istakao je Šahmanović.

On je posebno naglasio da resor energija prepoznaje svoje obaveze prema evropskim integracijama i zelenim inicijativama. Prelazak na čiste i obnovljive izvore, poput hidroenergije i zelenog vodonika, ključan je u ispunjenju nacionalnih energetskih i klimatskih ciljeva. U prilog tome ide i aktuelna izrada Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji će poslužiti kao strateška osnova za sve buduće energetske projekte.

Ministar je podsjetio da su energija i ulaganja u održive tehnologije od suštinske važnosti za našu suverenost i stabilnost. Posvećenost međunarodnoj saradnji, zakonodavnim reformama te infrastrukturnim ulaganjima doprinose napretku Crne Gore na putu ka čistoj energiji.

U ime Saveza energetičara prisutnima se obratio predsjednik Nikola Rajković, koji je podsjetio da ova organizacija baštini bogatu tradiciju i dugu istoriju postojanja, te da danas okuplja značajan broj mladih i perspektivnih stručnjaka iz oblasti energetike.

„Savez energetičara Crne Gore s ponosom bilježi kontinuitet u radu i izgradnji stručnih kapaciteta. Posebno nas raduje što sve veći broj mladih prepoznaje značaj energetskog sektora i aktivno se uključuje u njegov razvoj. U sinergiji sa Elektroprivredom Crne Gore postižemo konkretne, mjerljive i kvalitetne rezultate, što dodatno motiviše sve učesnike u ovom procesu“, naglasio je Rajković.

Govoreći o aktuelnim izazovima i perspektivama, on je istakao da je projekat energetske tranzicije ne samo izazovan, već i veoma inspirativan i kvalitetno osmišljen.

„Ovaj projekat otvara vrata novim tehnologijama, inovacijama i saradnji, ali i zahtijeva visok nivo stručnosti, odgovornosti i zajedničkog angažovanja svih aktera u sistemu“, zaključio je on.

„Današnji, svečani početak Simpozijuma energetike EPCG – NET 2025 u Budvi je više od formalnog okupljanja – on je snažna potvrda da je Crna Gora spremna da postane pokretač zelene i održive energetske tranzicije. Kao Odbor direktora Elektroprivrede jasno vidimo koliko je važno da energija bude pouzdan stub naše ekonomske budućnosti, ali i temelj očuvanja životne sredine”, poručio je Milutin Đukanović, predsjednik OD EPCG.

NET 2025 pokazao je da  nije samo mjesto dijaloga – ono je odskočna daska za budući razvoj i regionalnu saradnju, premisa za transformaciju energetske infrastrukture i snaga koja će voditi Crnu Goru ka domaćoj i evropskoj energetskoj suverenosti.

Simpozijum EPCG NET otvorio je Milutin Đukanović, predsjednik Odbora direktora EPCG.

Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić otvo­rio EPCG NET u Bu­dvi

Bu­dva, 14. jun 2025. — U or­ga­ni­za­ci­ji Elek­tro­pri­vre­de Cr­ne Go­re i nje­nih part­ne­ra, u Bu­dvi je sve­ča­no otvo­ren simpozijum “EPCG NET”, a skup je otvo­rio pred­sjed­nik Od­bo­ra di­rek­to­ra EPCG Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić.

Đu­ka­no­vić je u svom obra­ća­nju na­gla­sio da EPCG tre­nut­no re­a­li­zu­je tri ključ­ne stra­te­ške po­li­ti­ke: pro­i­zvod­nju ener­gi­je na mje­stu po­tro­šnje, ko­ri­šće­nje po­sto­je­će hi­dro­e­ner­get­ske in­fra­struk­tu­re za pri­klju­če­nje so­lar­nih elek­tra­na, te ra­zvoj ba­te­rij­skih si­ste­ma za skla­di­šte­nje ener­gi­je.

„Po­li­ti­ka ‘pro­i­zvo­di gdje tro­šiš’ je po na­šem mi­šlje­nju po­bjed­nik ener­get­ske tran­zi­ci­je. Isto­vre­me­no, hi­dro­e­ner­get­ska in­fra­struk­tu­ra pru­ža teh­nič­ku i me­te­o­ro­lo­šku kom­pa­ti­bil­nost za po­ve­zi­va­nje sa so­lar­nim elek­tra­na­ma. I sve to ne­ma pun smi­sao bez sna­žnog ra­zvo­ja ba­te­rij­skih si­ste­ma“, is­ta­kao je Đu­ka­no­vić.

Do kra­ja go­di­ne u prob­ni rad će bi­ti pu­šten Vje­tro­park Gvozd, sna­ge 55 MW, u ko­ji je ulo­že­no 82 mi­li­o­na evra, uz fi­nan­sij­sku po­dr­šku KfW ban­ke. Po­čet­kom slje­de­će go­di­ne oče­ku­je se po­če­tak iz­grad­nje Gvo­zda 2, sna­ge 21–22 MW.

Ju­če je za­vr­šen jav­ni po­ziv za ugrad­nju osmog agre­ga­ta u HE Pe­ru­ći­ca, sna­ge 58 MW, a po­če­tak ra­da oče­ku­je se 2027. go­di­ne.

Đu­ka­no­vić je pod­sje­tio da je za­vr­šen pro­je­kat „3000+“ sa 35 MW so­lar­nih ka­pa­ci­te­ta na 3500 obje­ka­ta, dok je pro­je­kat „5000+“ već na po­la pu­ta sa 40 MW i vi­še od 4000 po­tro­ša­ča. Sre­di­nom na­red­ne go­di­ne oče­ku­je se po­če­tak pro­jek­ta „10.000+“.

U to­ku je pri­pre­ma iz­grad­nje vi­še so­lar­nih elek­tra­na: Kru­pac (50 MW), Šte­dim (150 MW), če­tiri elek­tra­ne na Ka­pi­nom po­lju (ukup­no 50 MW), kao i obje­ka­ta u Že­lje­za­ri, gdje je već po­sta­vlje­no 10 MW od pla­ni­ra­nih 30.

Pr­vi jav­ni po­ziv za na­bav­ku ba­te­rij­skih si­ste­ma bi­će ras­pi­san usko­ro i obu­hva­ti­će dva si­ste­ma sna­ge 30 MW (120 MWh). Do kra­ja 2027. go­di­ne, EPCG pla­ni­ra ukup­no pet ta­kvih si­ste­ma, ukup­nog ka­pa­ci­te­ta 600 MWh.

Đu­ka­no­vić je na­ja­vio i ras­pi­si­va­nje jav­nog po­zi­va za iz­grad­nju tu­ne­la ko­ji će po­ve­za­ti aku­mu­la­ci­je Kru­pac i Sla­no, vri­jed­nog 12 mi­li­o­na evra, u okvi­ru ši­reg pla­na va­lo­ri­za­ci­je vo­da Nik­šić­kog po­lja. Po­red to­ga, pla­ni­ra se va­lo­ri­za­ci­ja je­ze­ra Li­ve­ro­vi­ći i pod­zem­nih vo­da u Nik­šić­kom po­lju, s ukup­nim in­ve­sti­ci­ja­ma ko­je mo­gu pre­ma­ši­ti mi­li­jar­du evra i po­ten­ci­ja­lom za 700 MW no­vih ka­pa­ci­te­ta.

„Ener­get­ska tran­zi­ci­ja je ve­li­ka šan­sa za na­pre­dak, ali i ozbilj­na pri­jet­nja ako se za­ne­ma­re ri­zi­ci. Vri­je­me je ključ­ni fak­tor – mo­ra­mo dje­lo­va­ti od­mah“, po­ru­čio je Đu­ka­no­vić, po­zvav­ši uče­sni­ke fo­ru­ma da svo­je di­sku­si­je usmje­re ka kon­kret­nim rje­še­nji­ma, te po­nu­de kri­ti­ke i ide­je za unaprje­đe­nje po­sto­je­ćih po­li­ti­ka.

Fo­rum „EPCG NET“ oku­pio je broj­ne struč­nja­ke, in­ve­sti­to­re i pred­stav­ni­ke in­sti­tu­ci­ja iz ener­get­skog sek­to­ra re­gi­o­na i Evro­pe, ko­ji di­sku­tu­ju o ključ­nim pi­ta­nji­ma odr­ži­ve ener­ge­ti­ke i ener­get­ske be­zbjed­no­sti.

Bulatović: Svjesni smo procesa dekarbonizacije, ali se još neko vrijeme moramo oslanjati na proizvodnju električne energije iz uglja

Budva, (Media Biro) Prvi panel četvrtog izdanja jednog od najeminentnijih energetskih skupova u regionu jugoistočne Evrope – EPCG NET Budva bio je posvećen primjeni CBAM mehanizma i EU ETS sistemu trgovine emisijama.

Podsjećamo, električna energija dobijena iz uglja jedan je od izvoza sa najvećim ugljeničnim otiskom u regionu zapadnog Balkana i biće obuhvaćena novim mehanizmom EU za prekogranično usklađivanje cijena ugljenika (CBAM), koji će nametnuti dažbine na uvoz proizvoda s velikim ugljeničnim otiskom.

Evropska mreža operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E) predložila je Evropskoj komisiji (EK) da produži prelazni period za Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) do 1. januara 2027. godine.

“CBAM mehanizam je nešto što nam uslovno rečeno visi nad glavom. To je najviše problem energetskih kompanija koje su u većinskom ili čitavom vlasništvu države Crne Gore ili država regiona. Rekao bih da smo konačno ozbiljno krenuli da se bavimo ovim pitanjem iz razloga što smo vidjeli da Evropa ne odustaje od CBAM-a. Mislim da je CBAM problem svih onih elektroprivreda koje se dominantno oslanjaju na ugalj, a takav slučaj je sa većinom zemalja iz regiona WB6. U Crnoj Gori proizvodnja električne energije iz uglja je 40 posto  na godišnjem nivou, u ljetnjim mjesecima čak i 70 posto kada je sušan period. CBAM koji bi bio namet na čitav izvoz svakako bi situaciju u Crnoj Gori dodatno otežao. Svjesni smo procesa dekarbonizacije, idemo u tom pravcu, ali mislim da se još neko vrijeme moramo oslanjati na proizvodnju električne energije iz uglja,” ispričao je Ivan Bulatović, izvršni direktor EPCG.

Skrenuo je pažnju na kratkoročne i dugoročne izazove.

“Kratkoročni izazovi bi definitivno uticali na ekonomsko poslovanje elektroprivreda iz regiona uvođenjem CMAB-a. S druge strane mislim da ne bismo podpješili razvoj novih obnovljivih izvora iz razloga što bi novca bilo sve manje. Dugoročni izazov predstavlja dekarbonizacija energetskog sektora koja nije lak proces, za izgradnju jedne vjetroelektrane potrebno je tri do četiri godine. Imamo problem sa solarnim elektranama u smislu izdavanja dozvola i kompletiranja elektro i građevinskih radova. Mi smo kao region spremni za dekarbonizaciju, ali nam treba vremena,” ispričao je Bulatović.

CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) je zamišljen kao jednostavan princip: onaj ko emituje CO₂ treba da plati za svoje emisije. Cilj je da se uvoznicima u EU naplati ekvivalentna cijena za emisije CO₂ sadržane u proizvodima, ukoliko te emisije nisu već oporezovane u zemlji porijekla ili proizvodnje, objasnila je Maja Rašović iz EFT grupe.

Međutim, u sektoru električne energije, CBAM je naišao na određene izazove. Naime, mehanizam predviđa naplatu za emisije koje se nisu nužno dogodile, što se smatra značajnim nedostatkom. Rašović ističe da su obnovljivi izvori električne energije posebno pogođeni: ne samo da će platiti za emisije koje nisu proizveli, već će snositi i dodatne troškove. Ova situacija proizlazi iz trenutnih pravila CBAM regulative, koja ne pravi jasnu razliku između izvora električne energije.

Nadamo se da će 1. jul biti prilika da se Evropskoj komisiji ukaže na ove nesavršenosti, te da će doći do izmjena u implementacionim aktima. Cilj je da se CBAM racionalizuje i prilagodi stvarnosti tržišta električne energije, zaključila je Rašović.

Sanel Buljubašić, generalni direktor Elektroprivrede Bosne i Hercegovine, govorio je o mehanizmima CBAM-a – Mehanizma za prilagođavanje ugljika na granici – kao i o EU ETS sistemu trgovine emisijama. On je istakao:

„Na državi je da hitno donese zakone o regulisanju emisija ugljika u međunarodnoj trgovini, kako privreda, a posljedično i stanovništvo ne bi imali još veće troškove i probleme… naši izvoznici od 1. januara 2026. moraju plaćati CBAM taksu za svaki euro proizvoda koji se iz BiH izvoze u zemlje EU, poručio je on.

Dušan Živković, generalni direktor EPS a, ukazao je na implikacije za elektroprivrede koje uvođenjem CBAM a moraju pokrenuti strateška prilagođavanja:

“Energetske kompanije biće pod dodatnim pritiskom zbog CBAM-a i CO₂ otiska, suočiće se s izazovom finansiranja novih OIE projekata. Potreban nam je dugoročan mehanizam finansiranja dekarbonizacije i očekujemo da Energetska zajednica i EU pronađu rješenja”, kazao je on.

Ivan Koprivica, direktor MHERS (Udruženje elektroprivreda RS), jasno je poručio da se u Republici Srpskoj ne mijenja osnovni problem – nedostatak podrške iz EU:

“Ono što se ne mijenja u Republici Srpskoj jeste da nema pomoći od EU. Zbog finansijskih ograničenja, sarađujemo s kineskim partnerima – ovu tranziciju jednostavno sami ne možemo završiti.”

Koprivica naglašava da su finansijski resursi iz EU i drugih zapadnih institucija presudni kako bi se podržala dekarbonizacija i modernizacija elektroenergetskog sektora. Budući da ta podrška izostaje, preostaje oslanjanje na finansijske aranžmane s Kinom, što otvara i pitanje dugoročne održivosti takvih partnerstava – ne samo ekonomski, već i strateški.

Pablo Obrador, šef sektora za energetiku i transport istakao je da problem kod CBAM-a nije mehanizam, već što pravila nisu jasna.

“Ipak implementacija ovog mehanizma je takođe i prilika koju ne smijemo prpostiti. To je prilika da ispravimo stvari i da poguramo dekarbonizaciju naprijed,” ispričao je Obrador.

EPCG NET 2025: Ubrzanje zelene tranzicije – ključna faza integracije obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem

U fokusu drugog panela Simpozijuma energetike EPCG – NET 2025 nalazi se jedna od najaktuelnijih i najvažnijih tema u savremenoj energetskoj tranziciji – implementacija projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije (OIE). Globalni trendovi, evropske energetske politike i klimatske obaveze jasno ukazuju na potrebu za ubrzanom dekarbonizacijom i razvojem održivih energetskih sistema. U tom kontekstu, obnovljivi izvori – poput solarne, vjetro i hidro energije – predstavljaju ne samo ključ za energetsku sigurnost i zaštitu životne sredine, već i značajnu poslovnu priliku.

Direktor Crnogorskog elektroprenosnog sistema Ivan Asanović kazao je da je CGES -a posvećen razvoju prenosne meže, o čemu svjedoči činjenica da je petogodišnj plan 200 miliona eura.

„Naš nedavno ažurirani plan razvoja sadrži velike investicije za integraciju obovljivih izvora u mrežu. Imamo zlatni projekat Pljevlja Bajina Bašta, četristo kilovotni sistem ćemo imati zatvoren do kraja godine… imamo manje trafostanice u Vilusima…Mi naše projekte realizujemo. Mreža je potpuno spremna“, kazao je on dodajući da su put prokrčili sa dvije vjetroelektrane.

Naš glavni zadatak je da očuvamo stabilnost elekroprenosnog sistema naveo je Asanović

„Svjedoci smo da smo imali problema.Naša mreža je moćna, ali je dio interkonekcije, pa sa kolegama iz okrženja to rješavamo“, poručio je Asanović, naglašavajući da se i tehnički i kadrovski pripremaju za velike izazove.

Kada je u pitanju zelena tranzicija mreže nikdada dosta kazao je  direktor CGES -a.  

Potreban je,naglašava, stabilan zakonski okvir i stabilne prilike.

„Ključna je metotodologija za sistemske usluge, a to će uskoro biti atraktivnije. Iz ugla CGSa ohrabrujem sve investitore, prenosna mreža će ih sve spremno dočekat“, zaključio je on.

Marko Janković kaže da je saradnja sa crnogorskim operaterom veoma dobra. Ne smatra da je mreža na teritoriji Zapadnog Balkana velika barijera.

„Elektromreža Srbije i Crne Gore imaju dobru saradnju.Imamo brojne projekte. Integracija obnovljivih izvora energije nije samo nacionalno pitanje. Kada se kaže zelena energija svi razmišljamo o nečem lijepom. Došli smo, međutim, u situaciju da za sve projekte nema mjesta“, kazao je Janković, dodajući da taj posao nije lak.

Goran Vukojević generalni direktor GO2 Power Consulting   kaže da su sa obnovljivim izvorima kasnili u odnosu na EU, ali da je priča sada otkočena.

„Energetski sektor u regionu dobro sarađuje. Ljudi iz različitih grana su shvatili da je to dobra priča. Izazovi, međutim, postoje. Projektima treba dosta da se izgrade, potrebno je od sedam do deset godina. Mnogo ljudi je krenulo u obnovljive izvore. Ljudi su postali oprezniji, neizvjesno je kolika će cijena električne energije da bude. Ide se ka integrisanom energetskom upravljanju“, naveo je Vukojević dodajući da su izazovimi i u resursima.

„Resursi nam nedostaju, teško je doći do kvalitetnih inženjera“, ukazao je on.

Ivan Mrvaljević izvršni rukovodilac DRI, EPCG  kaže da je potrebna decentralizovana proizvodnja.

„Ograničenja naravno postoje po pitanju decentralizovane proivodnje. Mi smo imali podatak da sama Crna Gora troši negdje oko trideset milona eura godišnje na račune za struju. To su i škole i bolnice u kojima možemo govoriti i koje su idelane za decentralizaciju potrošnje“, kazao je on.

Potpredsjednik Međunarodnog sektora EDF-a Yann Guinard ističe da je najvažnija stvar da bi jedan energetski objekat mogao biti pušten u rad  pristup tržištu. Posebno u zemljama gdje su elektroenergetska tržišta još u razvoju, zbog čega je važan predvidiv mehanizam izlaska na tržište za investitore.

“U prošlosti smo imali garantovane otkupne cijene, ali one su bile skupe za javne finansije. Danas prelazimo na sofisticiranije mehanizme kao što je ugovor o razlici u cijeni, koji su manje opterećujući za budžet i pokazali su se kao efikasniji – jer vode ka nižim cijenama električne energije. Razlog je taj što mi kao investitori uzimamo tu predvidivost u obzir prilikom obračuna kamatnih stopa, što nam omogućava da ponudimo nižu cijenu. Na kraju, to je situacija u kojoj svi dobijaju – i potrošači i investitori”, kazao Guinard.

Antoine Guimard, glavni operativni direktor za Centralnu Evropu, AKUO, poručuje da su obnovljivi izbori obavaza i potreba kada se govori o energtetskoj tranzijiciji, ali da uvijek postoji potreba da se objašnjava i ponavlja zašto su obnovljivi izvori korisni.

“Obnovljivi izvori nijesu neka prilika. To nije opcija. Moramo da promijenimo način na koji djelujemo kada govorimo o energetskoj tranziciji. To nije opcija. To nije prilika. To je obaveza. To je potreba.U Crnoj Gori već imamo energetske projekte. Postoje dobre inicijative koje je pokrenu AKUO, postoje projekti koje danas razvijamo u oblasti solarne energije i plutajuće solarne energije, nadamo se i u poljoprivrednom sektoru, gdje ćemo zemlju koristi i za proizvodnju energije i za poljoprivredu” , kazao je Guimard i dodaje da je pametan način korišćenja zemljišta, posebno u područjima gdje je zemljište teško dostupno.

Francesco Corbo, regionalni direktor energetskog sektora za ZB 6 i Hrvatsku (EBRD) ističe da rade na tome da podrže što više projekata, posebno kada je riječ o obnovljivim izvorima energije. Ističe da postoje projekti koji su odlično pripremljeni, ali zog izazova u finansijskoj konstrukciji, teže pronalaze ekonomsku održivost.

“Trenutno se nalazimo u fazi prelaska sa modela garantovanih cijena, a još uvijek nedostaje trgovaca na tržištu. Kao što je pomenuto, integracija i povezivanje tržišta su izuzetno važni, posebno za Crnu Goru, s obzirom na povezivanje sa Italijom i mogućnost stvaranja većeg tržišta sa značajnim obimom trgovine kapacitetima. U EBRD-u pokušavamo da budemo fleksibilniji u finansijskoj strukturi koju nudimo, ali još uvijek nam fali taj dodatni korak koji bi ubrzao razvoj projekata”, kazao je Corbo.

EPCG NET 2025: Tranzicija uglja ka održivosti i digitalnom upravljanju

Izvršni direktor Rudnika uglja Pljevlja, Nemanja Laković, predstavio je projekat „Pravedna tranzicija kroz poslovnu transformaciju“ na Simpozijumu energetike EPCG Net 2025. U svom izlaganju, Laković je istakao da je suština plana da se potencijal Rudnika uglja iskoristi na najbolji mogući način kroz poslovnu transformaciju koja će omogućiti otvaranje novih radnih mjesta i pospješiti preduzetnički duh u Pljevljima.

“Više od sedam decenija Rudnik uglja Pljevlja je pokretač energetskog i ekonomskog razvoja Crne Gore, a posebno je ključ za stabilnost našeg energetskog Sistema.
U proteklih pet godina, sistem Rudnik uglja – Termoelektrana Pljevlja proizveo je električnu energiju u tržišnoj vrijednosti od oko 840 miliona eura i obezbijedio preko 40 % ukupne stabilne električne energije u Crnoj Gori”, istakao je on.

Naglasio je da Rudnik trenutno zapošljava više od 1 200 ljudi, među kojima je preko 120 inženjera, ekonomista, pravnika i drugih stručnjaka.

“Slijedeći preporuke EU i generišući sopstvene resurse, Rudnik uglja Pljevlja je, osim rudarske djelatnosti, izradio plan tranzicije kompanije koji će u narednom periodu obezbijediti svim zaposlenima stabilna radna mjesta”, rekao je on.

Centralizovani sistem za monitoring i upravljanje funkcionalno‑nužnim (FN) sistemom predstavljaju najnoviji iskorak EPCG u digitalizaciji i modernizaciji elektroenergetskog sektora. O važnosti ovog projekta govorio je Bojan Đordan, izvršni rukovodilac Direkcije za obnovljive izvore energije i funkcionalne cjeline Proizvodnja u EPCG.

“Uvođenje centralizovanog sistema za FN funkcionalnost omogućava nam da objedinjeno pratimo i upravljamo ključnim procesima u proizvodnji i distribuciji električne energije, čime značajno povećavamo efikasnost i sigurnost rada,” istakao je Đordan.

Rreferent za realizaciju projekta DOIE EPCG, Vuk Kasalica, istakao je da je kompanija Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) do sada uspješno razvila više od 7.000 malih rezidencijalnih solarnih sistema. Ovaj broj svjedoči o značajnom napretku u implementaciji obnovljivih izvora energije u zemlji.

Tokom prezentacije, Kasalica je detaljno predstavio izazove sa kojima se EPCG suočava prilikom monitoringa rada solarnih panela koji su pušteni u rad. Naglasio je važnost kontinuiranog praćenja performansi sistema kako bi se osigurala optimalna efikasnost i dugoročna održivost instalacija.

Profesor dr Nikola Rajković, predsednik Saveza energetičara, održao je zapaženo predavanje na temu „Digitalizacija i veštačka inteligencija u elektroenergetici“, ističući ključnu ulogu ovih tehnologija u transformaciji energetskog sektora.

Docent dr Tomislav Rajić, istaknuti stručnjak sa Katedre za elektroenergetske sisteme, održao je predavanje na temu „Relejna zaštita“, ističući njen značaj kao „osigurača“ elektroenergetskih sistema.

Docent Rajić je naglasio da je zadatak svakog predavača da bude u koraku sa savremenim tehnologijama, kako bi studentima pružio znanja koja su primenljiva u realnim uslovima. U tom kontekstu, relejna zaštita predstavlja ključni segment bezbjednog i stabilnog rada elektroenergetskih mreža.

Energetski stručnjak Miloš Rakić ističe da digitalna transformacija nije samo tehnički trend, već suštinska strateška prekretnica u savremenoj modernizaciji energetskih sistema.

Prema njegovom mišljenju, digitalizacija otvara put ka inteligentnim sistemima koji su efikasniji, fleksibilniji i otporniji na aktuelne izazove.

Sigurnost elektroenergetskog sistema: CGES spreman za izazove tranzicije ka obnovljivim izvorima

Na jednom od najznačajnijih regionalnih energetskih foruma, EPCG NET 2025, održanom u Budvi, poseban akcenat stavljen je na pitanje „Sigurnost i stabilnost elektroenergetskog sistema u uslovima priključenja obnovljivih izvora energije – rješenja za skladištenje električne energije“. Panel, koji je okupio najistaknutije stručnjake iz sektora, otvorio je niz pitanja o izazovima, ali i mogućim rješenjima za održivost sistema u eri energetske tranzicije.

CGES: Proaktivno jačanje sistema

Zapaženo izlaganje imao je predstavnik Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), Dragan Perunović, direktor Sektora za razvoj i investicije, koji je detaljno objasnio kako CGES već sada sprovodi konkretne mjere kako bi se sistem osnažio pred sve izraženijim uplivom varijabilnih izvora.

„Naše mreže su i dalje jake i spremne za izazove. Ne treba da dozvolimo da se problemi koje donose obnovljivi izvori shvate kao brana za njihov razvoj. Naprotiv, mi smo već sproveli studije koje pokazuju gdje je potrebno instalirati sinhrone kompenzatore i kako da unaprijedimo otpornost mreže. Naš projekat zatvaranja 400-kilovoltnog prstena i razdvajanje kritičnih tačaka, poput veze Pljevlja-Trebinje, su konkretni odgovori na izazove inercije i stabilnosti“, poručio je Perunović.

Sistem mora gledati unaprijed

U istom tonu govorio je i Miloš Rakić, energetski ekspert, ističući da zakonski okviri u Crnoj Gori, Srbiji i BiH već prepoznaju skladištenje električne energije, ali ih treba dublje razraditi, posebno kada je riječ o tehničkim normama i povezanim zakonima.

„Trenutni zakon o energetici je dobar početak, ali bez izmjena zakona o planiranju i zaštiti životne sredine, skladišni sistemi se mogu suočiti s problemima u realizaciji. Tehnologije se brzo razvijaju, a zakoni moraju to da prate“, rekao je Rakić.

Regionalna koordinacija i pametno planiranje

Obrad Škrba iz NOS BiH upozorio je na opasnosti previda zbog, kako je rekao, „uljuljkanosti“ u još uvijek prisutnu robustnost sistema.

„Istina je da se još ne suočavamo s dramatičnim problemima u pogledu inercije, ali pripadamo interkonektovanom sistemu i moramo preventivno djelovati. U BiH već uvodimo baterijske sisteme u mrežni i tržišni kodeks, sa ciljem balansiranja sistema, regulacije napona i frekvencije, kao i rasterećenja u slučaju poremećaja“, kazao je Škrba.

Tržišna i tehnička logika mora da se spoji

Nebojša Arsenijević, potpredsjednik UGTR, ukazao je da rješenja za skladištenje moraju biti tehnološki raznovrsna – od baterija do reverzibilnih hidroelektrana, ali i sezonskih skladišta poput toplotnih sistema.

„Ne treba zaboraviti ni na tržišne aspekte: arbitraža, balansne usluge i mogućnost pokretanja sistema iz beznaponskog stanja su važni faktori. Ali tržište mora da se reguliše pažljivo – prekomjerna ulaganja u jedno rješenje mogu ga pretvoriti iz koristi u problem“, upozorio je Arsenijević.

Andrić: Tržište balansiranja je nova realnost

Antun Andrić, direktor sektora za tržište u HOPS-u (Hrvatski operator prijenosnog sistema), istakao je da aktuelna dinamika cijena – s negativnim ili nultim vrijednostima tokom dana i skokovima preko 200 EUR/MWh u večernjim satima – jasno ukazuje na potrebu fleksibilnosti i pametnog balansiranja.

„Kada vam je cijena struje deset sati zaredom nula, nemate izbora – ili gasite elektrane ili uvodite spremišta. Zato smo u HOPS-u pokrenuli agregaciju i uključivanje potrošnje u balansiranje. Već imamo pet aktivnih agregatora sa više od 300 tvornica i očekujemo i prve baterijske sisteme“, rekao je Andrić.

On je podvukao da se reverzibilne hidroelektrane već uveliko koriste za dvostruke cikluse dnevnog balansiranja, ali da će ulogu spremnika sve više preuzimati baterije i napredna tržišta uravnoteženja.

Iskustvo investitora: Tržište mora nagrađivati fleksibilnost

Posebnu dinamiku diskusiji dao je Željko Šmitran, direktor kompanije IE-Energy, koji je govorio iz ugla investitora koji već gradi značajne skladišne kapacitete.

„Mi do kraja godine završavamo dodatnih 50 MW baterijskih kapaciteta uz već postojećih 10 MW. Ali ono što se stalno zaboravlja jeste – baterija je samo alat. Pravo pitanje je: kako motivisati ponašanje korisnika mreže? Ako ne osmislimo tržišne mehanizme koji nagrađuju fleksibilnost i odziv u realnom vremenu – baterije neće biti rješenje, već trošak“, istakao je Šmitran.

Tehnologija bez znanja nije dovoljna

Profesor Jovica Milanović sa Univerziteta u Mančesteru podvukao je da bez sistemske obrade podataka i razvoja automatike, agregatori i distribuirani izvori ne mogu ispuniti svoj puni potencijal.

„Imamo prevelik diskontinuitet u podacima i nedostatak znanja o energetskoj elektronici. Agregatori mogu biti rješenje samo ako postoji koordinacija njihovog uticaja u realnom vremenu, i ako znamo kako ti sistemi funkcionišu, a ne da primjenjujemo algoritme bez razumijevanja fizičkih procesa“, rekao je Milanović.

Uprkos razlikama u pristupu i specifičnostima nacionalnih mreža, panelisti su se složili oko ključnog – da elektroenergetski sistemi regiona moraju istovremeno jačati svoju otpornost, regulativu i sposobnost za brzu prilagodbu, kako bi energetska tranzicija bila uspješna i bezbjedna. CGES, sudeći po planovima i analizama koje je predstavio Perunović, u tom procesu ne čeka da problemi „dođu na vrata“, već im izlazi u susret – a tržište, kako su upozorili Andrić i Šmitran, mora naučiti kako da fleksibilnost i sigurnost pretvori u održiv biznis model.

Žene u energetici: Liderke promjena u procesu zelene i društvene tranzicije

Danas je u okviru Simpozijuma energetike EPCG-NTO 2025 održan panel pod nazivom “Žene u biznisu i energetici”, koji je okupio istaknute profesionalke iz sektora energetike, preduzetništva i održivog razvoja.

Moderator panela bila je Biljana Braithwaite, direktorica Sustineri Partners, renomirane regionalne konsultantske kompanije za održivi razvoj. Tokom panela, učesnice – uspješne liderke iz različitih oblasti – podijelile su svoja profesionalna iskustva, govorile o izazovima koje su savladavale na putu do liderskih pozicija, ali i o tome kako se ženama može dodatno olakšati pristup donošenju strateških odluka u energetskom sektoru.

„Drago mi je da sam danas ovdje zajedno sa ovim uspješnim ženama, ovo je pokazatelj da mi nismo u manjini. Elektroprivreda Crne Gore je već usvojila ING strategiju, što govori da smo mi odavno krenuli u taj proces. Žene na ovim prostorima su oduvijek bile stub porodice i ja ne mogu da se pomirim sa činjenicom da mi to danas moramo da branimo. Mi moramo same da se pokrenemo i kažemo koliko možemo, jer žene su pokretači svega“, kazala je Žana Bulatović, izvršna direktorica EPCG Beograd.

Kako je istakla Milica Đaković, izvršna direktorica E3 Consultinga, nezavisnost žena jednako je važna tema kao i ona kojoj često dajemo primat – energetskoj nezavisnosti.

„I sama se bavim sopstvenim biznisom i u radu se uvijek vodim ličnim iskustvom.Kada govorimo o izazovima u ženskom preduzetništvu generalno, smatram da su oni u velikoj mjeri slični bez obzira na oblast djelovanja. Međutim, najvažnije pitanje o kojem danas treba da govorimo jeste – kako osvijetliti put budućim generacijama žena u sektoru energetike? Dakle, šta mi, koje već imamo određeno iskustvo, možemo da poručimo onima koje tek dolaze. Prema posljednjim dostupnim analizama, broj žena u energetici jeste u porastu, ali taj rast je još uvijek veoma skroman“, kazala je Đaković.

Danijela Isailović, direktorka OIE Srbije, istakla je da se ta kompanija već uveliko bavi zelenom tranzicijom i procesom dekarbonizacije.

„Smatram da žene koje rade u sektoru tradicionalnih goriva imaju izuzetno dobru startnu poziciju za sagledavanje tehnoloških mogućnosti i pronalaženje održivih rješenja.

Posebna prednost žena ogleda se u tome što nam je, na neki način, prirodno dato da prepoznamo gdje se kompromis može napraviti, a gdje on jednostavno nije moguć“, kazala je Isailović.

U diskusiji se uključila i Ivana Panić, partnerka u advokatskoj kancelariji Schoenherr Beograd, naglašavajući važnost pravnog i institucionalnog okvira u procesima energetske tranzicije i rodne ravnopravnosti.

„U našem pravnom sistemu postoji prostor da se žensko liderstvo dodatno osnaži, kako kroz regulatorne podsticaje, tako i kroz institucionalnu podršku. Energetska tranzicija mora biti inkluzivna — ne samo u tehnološkom i ekološkom smislu, već i u pogledu ravnopravnog učešća svih aktera, uključujući i žene“, poručila je Panić.

Panel je upotpunila i Zorana Sekulić, generalna direktorica Direktorata za naftu i gas, ukazujući na značaj međusektorske saradnje i stvaranja prostora za žene u svim fazama energetskog razvoja.

„Energetika ne može napredovati bez raznovrsnosti perspektiva. Žene imaju kapacitet da doprinesu sektoru ne samo stručnim znanjem, već i specifičnom senzibilnošću u vođenju procesa i donošenju odluka. Naša je odgovornost da obezbijedimo da buduće generacije žena imaju još snažniju ulogu u ovom sektoru, koji se ubrzano mijenja“, poručila je Sekulić.

Ivana Vojinović, direktorica Centra za klimatske promjene, istakla je važnost šireg sagledavanja energetske tranzicije, naglasivši da se ne radi isključivo o tehničkom procesu.

„Apsolutno smo svjesni činjenice da energetska tranzicija nije puko tehničko pitanje – riječ je o sveobuhvatnoj društvenoj transformaciji koja ulazi u sve pore društva. Ona mijenja način na koji proizvodimo, trošimo i razmišljamo o energiji, ali i utiče na obrazovanje, zakonodavstvo, tržište rada i svakodnevni život građana“, kazala je Vojinović.

Panel „Žene u biznisu i energetici“ potvrdio je da žene sve snažnije oblikuju budućnost energetskog sektora, ne samo kroz svoje profesionalno znanje, već i kroz vrijednosti koje unose – održivost, saradnju i društvenu odgovornost.

Prozjumeri i proizvođači – priključenje na distributivni sistem: problemi i rješenja

Završni panel Simpozijuma energetike EPCG Net 2025 bio je posvećen temi: “Prozjumeri i proizvođači – priključenje na distributivni sistem: problemi i rješenja”.

Zoran Miljanić, energetski ekspert i član Odbora direktora EPCG, kazao je da je otklanjanje prepreka za priključenje novih proizvođača na distributivnu mrežu ključni preduslov za ubrzanje energetske tranzicije, te da je neophodna efikasnija koordinacija svih relevantnih aktera u sistemu.

Vladimir Ivanović, izvršni direktor CEDIS-a, istakao je da je distributivni sistem tehnički i operativno pod velikim pritiskom zbog sve većeg broja zahtjeva za priključenje, te da su potrebna dodatna ulaganja i regulatorna podrška kako bi se osigurao stabilan i pouzdan rad mreže.

Božidar Pavlović, generalni direktor Direktorata za energetsku efikasnost pri Ministarstvu energetike i rudarstva Crne Gore, pohvalio je organizatore simpozijuma, naglašavajući važnost ovakvih stručnih skupova za unapređenje dijaloga i razmjenu iskustava u oblasti energetike, posebno kada je riječ o integraciji prozjumera i malih proizvođača u energetski sistem.

Pored navedenih, na panelu su govorili i Zvonimir Tadić, menadžer u Energy Consulting PwC, Ljubiša Đurković, tehnički direktor EPCG, i Lazar Komar, direktor kompanije Greener.

Simpozijum je završen uz izraženu nadu svih učesnika da će otvorene teme i diskusije doprinijeti ubrzanju energetske tranzicije u Crnoj Gori, kao i unapređenju tehničkih i regulatornih okvira za podršku prozjumerima i proizvođačima. Organizatori su istakli važnost kontinuiranog dijaloga i saradnje svih relevantnih aktera u cilju postizanja održivog i sigurnog energetskog sistema.