Panel 1
Investicioni ambijent u Crnoj Gori u sektoru energetike može biti unaprijeđen
Budva, PR pres servis – Investicioni ambijent u Crnoj Gori, u sektoru energetike, može biti unaprijeđen, a priča o energetskoj tranziciji bez sredstava i fondova je propala, zbog čega bi zemlje regiona trebalo da budu složne i zajednički nastupaju ka Energetskoj zajednici u dobijanju sredstava, zaključak je prvog panela "Značaj i uloga EU u kreiranju investicionog ambijenta u regionu", održanom u okviru simpozijuma EPCG NET 2024, koji je organizovala Elektroprivreda Crne Gore AD Nikšić u saradnji
sa Savezom energetičara u Budvi.
Ambasadorka EU u Crnoj Gori Oana Cristina Popa podsjetila je da je cilj Plana rasta da se region integriše u jedinstveno tržište EU, paralelno sa procesom pridruživanja EU.
„Proces pridruživanja je veoma bitan što se tiče biznisa i ekonomije zato što je to pitanje koje utiče na sve, a energetika je pitanje koje se dotiče svega. Zbog toga izgradnja zajedničkog regionalnog tržišta je u kontekstu pridriživanja EU“, rekla je Popa.
Prema njenim riječima, da bi investiciona klima bila atraktivna, transparetna i otvorena, vladavina prava je od ključne važnosti.
„Crna Gora je u najboljoj poziciji da posluži kao primjer, jer je to prva država kandidat koja traži pozitivan izvještaj po pitanju vladavine prava, u skladu sa novom metodologijom pridruživanja. To omogućava cijelom društvu i okruženju da budu atraktivniji za investicije u sektor energetike“, navela je Popa.
Kazala je da je glavni izazov što se tiče energetike u regionu tranzicija sa fosilnih goriva na čistu energiju.
„Ono što je veoma bitno je da imamo institucionalnu stabilnost i inkluzivni političkii pristup“, poručila je Popa.
Ministar energetike i rudarstva Crne Gore prof. dr Saša Mujović, ocijenio je da je investicioni ambijent u Crnoj Gori korektan, „ali daleko od toga da bude najbolji“.
„Kasnimo sa donošenjem nekoliko ključnih dokumenata. Prvi među njima je Nacionalni energetski klimatski plan, od kojeg sve polazi i do 2030. godine sve naše aktivnosti, ulaganja, prizivanja stranih i domaćih partnera zavise od toga šta je predviđeno tim planom“, rekao je Mujović.
Ukazao je da se kasni sa donošenjem Zakona korišćenju energije iz obnovljivih izvora energije, Zakona o energetici i Zakona o prekograničnoj razmjeni energije, navodeći da je to osnovni preduslov za konekciju tržišta električne energije Crne Gore sa međunarodnim tržištem.
„Bez te konekcije, kao i političke stabilnosti nemamo šta da pričamo o investicionom ambijentu“, poručio je Mujović.
Istakao je da u Crnoj Gori postoji i nedostatak prenosnih i distributivnih kapaciteta i poručio da je priča o energetskoj tranziciji bez sredstava i fondova „propala priča“.
„Nacionalne elektroprivede nijesu te koje same mogu sprovesti energetsku tranziciju, jer nemaju dovoljno sredstava“, naveo je Mujović.
Ocijenio je da države regiona treba da budu složne i zajednički nastupaju ka energetskoj zajednici.
Pomoćnica ministarke energetike i rudarstva Srbije Jovana Joksimović kazala je da država treba da uspostavi institucionalni okvir, da da strateške pravce, zajedno sa društvom, stručnom zajednicom, privatnim sektorom.
„Samo tako možemo da imamo uspješnu zelenu tranziciju“, rekla je Joksimović.
Kazala je da je u Srbiji usvojen trogodišnji plan aukcija, polazne osnove koje definišu srednjoročni plan kad su u pitanju enegretski infrastrukturni projekti.
“Imamo različite polazne tačke i, u tom smislu, treba imati pristup koji je kontekstualan. Jedno su targeti, jedno su politike i mislim da svi treba da se unapređujemo i prilagađavamo zahtjevima tržišta. To treba da se uradi na održiv i inkluzivan način“, poručila je Joksimović.
Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić kazao je da je u Srpskoj usvojeno kompletno zakonodavstvo koje je bilo neophodno da bi se moglo odgovoriti na izazove tranzicije.
„Zakoni su već odavno u primjeni. Jako smo se otvorili prema investicijama. Imamo jako mnogo investitora. Danas su interesovanja za investiranja u Republiku Srpsku, u sektor energetike, čak i znatno veća nego što su potencijali i mogućnosti da odgovorimo takve zahtjeve. Sada smo u fazi da idemo u operativnu realizaciju započetih projekata“, naveo je Đokić.
Prema njegovim riječima, trenutno je u dodijeljenim koncesijama i dodiljenim ugovorima i u aktivnim projektima instalisano oko 1790 megavata, navodeći da to upućuje na to ,da će Bosna i Hercegovina ostvariti investicije velike vrijednosti.
„Investicije u energetici podstiču opšti rast našeg BDP-a. Zajedno sa saobraćajem, u ovoj godini ćemo imati rast oko tri milijarde maraka. To je za naše prilike izuzetno visok procenat rasta“, istakao je Đokić.
Ukazao je i da Republika Srpska, u ovom trenutku, ima zastoj od strane evropskih finansijskih institucija, navodeći da trenutno nijedan projekat u tom entitetu ne finansira evropska finansijska institucija.
Predstavnica Energetska zajednice Jasmina Trhulj istakla je da su toj organizaciji potrebni jasni planovi.
„Tu mi kao Energetska zajednica vidimo izuzetno veliki značaj nacionalnih enrgetskih i klimatskih planova koje zemlje treba da donesu uskoro. Trenutno aktivno rade na tome. Takođe, očekujemo stabilan pravno-regulatorni okvir. Ono gdje investicije idu je tamo gdje postoje stabilni propisi i zakonodavni okvir, kao i uređeno stabilno tržište električne energije koje šalje cjenovne signale“, navela je Trhulj.
Poručila je da Energetska zajednica nastoji da pomaže državama koliko je moguće da ispune svoje obaveze iz ugovora o toj zajednici.
„Cijeli ugovor o Erngetskoj zajednici je nastao iz razloga da se privuku investicije u region“, kazala je Trhulj.
Šef kancelarije EBRD-a u Crnoj Gori Remon Zakaria podsjetio da za region postoji investiconi okvir za zapadni Balkan koji daje mogućnost da se podrže grantovi za razvoj infrastrukture.
„To ide u smjeru jačanja elektromreža, jer očigledno elektromreže su ključna prepreka koja oneomogućava novim kapacitetima da budu iskorišćeni u potpunosti u regionu. Morate da investirate u prenosne elektro mreže i da ubrzate te investicije. To je instrument EU koji može biti od pomoći upravo za to“, rekao je Zakaria.
Podsjetio je da EBRD pruža tehničku pomoć u pripremi investicija za investicione grantove.
„Takođe, nudimo finansiranje i dovodimo druge investitore, banke, investicione banke da pomognu finansiranje investicija“, kazao je Zakaria.
Direktor za međunarodni razvoj i kapitalne projekte TERNE Giacomo Donnini rekao je da bez prenosa nema tranzicije, navodeći da su tu ključna ulaganja u prenos.
„Kad imate prekomjernu proizvodnju u jednom području treba moći prenijeti tu energiju u drugi dio. Prenos je krucijalan. Unuatar našeg nacionalnog plana razvoja mreže od deset godina, nove konekcije, veze sa drugim zemljama podstičemo preko Meditetarana da udvostručimo konekciju sa Crnom Gorom, Grčkom, Sjevernom Afrikom, Tunisom“, naveo je Donnini.
Kazao je da interkonekcija između Italije i Crne Gore je bila značajna i pravi uspjeh.
„Sada 90 odsto kapaciteta ide sa Balkana na Italiju, a vrijednost te konekcije sve više raste. To pomaže da se podstakne ulaganje u obnovljive izvore energije. Italija može da preizme kompletnu energiju i tako se podržava integracija tržišta“, rekao je Donnini.
Panel 2
Elektroprivrede ne mogu same sprovoditi energetsku tranziciju
Budva, PR pres servis – Rad na energetskoj tranziciji mora biti svakodnevan i u njemu ne mogu učestvovati samo elektroprivede, već i vlade, uz podršku Evropske unije i Energetske zajednice, jer ukoliko izostane brza reakcija, posljedice po društvene zajednice biće velike.
To je sa drugog panela „Pravedna tranzicija i implementacija projekata iz OIE“, održanog u okviru Simpozijuma EPCG NET 2024, čiji je organizator Elektroprivreda Crne Gore AD Nikšić u saradnji sa Savezom energetičara.
Predsjednik Odbora direktora EPCG Milutin Đukanović rekao je da se sva strategija svodi na to da se gradi što više vjetro i hidro solara, ali da je jako važno biti brz.
„Ova naša poslovna politika - proizvodi tamo gdje trošiš je odlična i ona je generalni pobjednik. Nama je Bog dao nesicrpan izvor električne energije, a to je sunčeva energija. Sada je stepen iskorišćenosti 20, 22 odsto, a možete misliti kada tehnologije budu napredovale i taj stepen bude 40 odsto. Svi ćemo biti nezavisni, proizvodićemo, trošićemo, ali suština je kako iskoristiti taj međuperiod da se preživi, jer ako ne budemo brzi i vrijedni posljedice po društvene zajednice će biti katastrofalne“, smatra Đukanović.
Kazao je da EPCG uplaćuje znatna sredstva u Eko fond, od kojeg je tražila da učestvuje sa 20 odsto, da daje subvencije kupcima proizvođačima.
„Oni su to radili. Mi smo dobili kredit od 30 miliona eura, ročnost 10 godina, kamata 1,63 odsto fiksna, grejs period dvije godine. Kad potrošač instalira solarnu elektranu njemu su troškovi električne energije nula, ali kako da on otplati taj kredit- da mu bude rata za jedan cent manja nego što su mu do tada bili troškovi za električnu energiju i to je pobjednička kombinacija“, smatra Đukanović.
Druga poslovna filozofija koju pokušavaju da uspostave u EPCG, kako je rekao, je kompatibilnost hidropotencijala i solara.
„Veliki planovi su odlični, ali mi moramo da preživimo i moramo da radimo odmah. Mora da se mijenja zakonska regulativa, nedostaje stručni kadar“, pomenuo je Đukanović.
Član uprave i izvršni direktor za razvoj javnog elektroenergetskog preduzeća Elektrana iz Sjeverne Makedonije (ESM) Viktor Andonov kazao je da je Elektroprivreda Sjeverne Makedonije prva pokrenula proces energetske tranzicije i prije 10 godina je izgrađen prvi vjetro park na Balkanu.
„Radi 10 godina besprekorno i to je najbolji projekat Elektroprivrede u zadnjih 30 godina, ali nažalost tu smo stali sa sljedećim projektima obnovljivih izvora energije. Mada smo prije šest, sedam godina izgradili prvu fotonaponsku elektranu, najveću u regionu. Suština je da je potrebna podrška Vlade, ali svi kažu da nema para. Pričamo da nema para, a za uvoz struje potrošili smo milijardu eura i to u jednoj godini. Novca ima, ali treba da znamo kako da ih nađemo“, primijetio je Andonov.
Rekao je da se za godinu, dvije potrošnja električne energije u državi smanjila za 1,2 teravat sata, a najveći uticaj je imala energetska efikasnost, odnosno fotonaponske elektrane na krovovima.
„Ima rješenja, imamo Sunca. Njemačka ima najveće sunčeve elektrane, a ima 50 odsto manje Sunca nego mi. Ako pravimo dobre srednjoročne i dugoročne analize ima rješenja. Vjerujem da se tranzicija sada dešava zbog struke, a ako politika da dodatnu energiju biće i brže “, rekao je Andonov.
Izvršna direktorica za razvoj Elektroprivrede Hrvatske zajednice Herceg Bosne (EPHZHB) Sonja Sušac kazala je da će slijediti trend obnovljivih izvora energije, a trenutno su najaktulenije solarne elektrane.
„Trenutno smo u poodmakloj fazi implementacije velikog investicijskog projekta, a to je fotonaponska elektrana 150 megavata. Uz solarnu elektranu, radimo veliki investicijski projekat, a radi se o još jednoj vjetroelektrani 132 megavata instalirane snage. Planiramo anulirati, odnosno minimizirati hidrološku zavisnost solarnom elektranom“, kazala je Sušac.
Dodala je da su jedini u Bosni i Hercegovini koji posjeduju i nude oblik zelenih modela, a korisnici tih zelenih modela mogu jednom godišnje tražiti izvještaj da je svaki njihov račun, svaka preuzeta električna energija preuzeta isključivo iz obnovljivih izvora energije.
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković rekao je sa su stvoreni uslovi da udio obnovljivih izvora u protekloj godini bude 36,5 odsto i time pokazali „da je to definitivno put kojim idemo i da se on ne dovodi u pitanje“.
„Rezultat tog puta je solidan udio obnovljivih izvora u finalnoj proizvodnji. Sa druge strane, opterećeni neophodnim procesima dekarbonizacije preduzeli smo sve mjere kada je u pitanju zaštita životne sredine da taj potencijalni rizik, koji možemo imati, minimiziramo. Desila se energetska kriza koja je deformisala i energetski sektor i finansijski sektor i ostavila trajnu posljedicu na oba“, rekao je Živković.
Smatra da ima sredstava, ali su uslovi sve komplikovaniji pogotovo za energetske kompanije.
„Jedina mjera energetske sigurnosti je diversifikacija i tu Elektroprivreda Srbije vidi svoj prostor. Dodatno to radi i kroz otkup električne energije od nezavisnih proizvođača“, pojasnio je Živković.
Generalni direktor Elektroprivrede Bosne i Hercegovine (EPBIH) Sanel Buljubašić kazao je da očekuje da će region biti složan i prema Energetskoj zajedinici nastupati zajedno.
„Ne možemo očekivati da elektroprivrede same sprovode tranziciju. To moraju sprovoditi vlade preko elektroprivreda i u tom procesu nam moraju pomoći i Evropska unija i Energetska zajednica“, poručio je Buljubašić.
Generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske (MH ERS) Luka Petrović rekao je da je ogroman pritisak na zemlje u regionu da se mora izvršiti tranzicija.
„Bez adekvatne pomoći i subvencija, mi smo pod ogromnim pritiskom. Građevinski sektor je usmjerio svu snagu i novac iz Evrope u infrastrukturu, a ne u energetiku. Nemamo način da se proizvede novi megavat sat bez zajedničkog djelovanja. A zajedničko djelovanje su izvođači koji moraju biti razvijeni da bi mogli graditi enegetske objekte i lobiji koji će gurati izvođače iz energetike“, naveo je Petrović.
Prema njegovim riječima, privatni sektor je u prednosti - brže dolazi do novca, dozvola i sa većim kamatnim stopama mu se isplati raditi.
„Ali on nema obevezu javnog snabdijevanja. On nema nikakvih obaveza nego tuđim novcem napravi sistem i proda javnom sektoru“, kazao je Petrović.
Smatra da donosioci odluka treba da postignu odluke da bude postignuta energetska nezavisnost i stabilnost.
Direktorica Udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske OIE Hrvatska Maja Pokrovac kazala je da je energetika politička tranzicija.
„Prošli smo procese gdje smo morali definisati minimum zajedničkih interesa svih onih koji učestvuju u energetskoj tranziciji. Naše udruženje ima 12 radnih grupa i o svakoj temi detaljno promišljamo“, rekla je Pokrovac.
Kazala je da ne mogu očekivati previše od države kad je u pitanju energetska tranzija, navodeći da su sami preuzeli inicijativu.
„Hrvatska je među prve tri evropske zemlje koja daje ogromna finansijska sredstva da bi popravila klimatske promjene koje dešavaju na poljoprivrednim kulturama“, rekla je Pokrovac.
Poručila je da ne treba čekati, navodeći da je jako važno da svi učesnici procesa budu fokusirani u aktivnostima na putu enrgetske tranzicije.
„Shvatili smo da moramo preuzeti ponekad i ulogu onih koji donose javne politike. Rezultat toga je bio da smo uspjeli od ove godine imamo Pravilnik o jednostavnim građevinama. Danas u Hrvatskoj do deset megavata ne trebate imati ni lokacijsku ni građevinsku dozvolu ni energetsko odobrenje“, navela je Pokrovac.
Kazala je da rad na energetskoj tranziciji mora biti svakodnevan i da tu moraju učestvovati svi.
Direktorica Uduženja solarnih elektrana Slovenije (ZSFV) Nina Hojnik rekla je da je Slovenija imala posljednje dvije, tri godine rekordne u solarima.
„Sad smo na 1.3 gigavata sunca, a nemamo vjetra. Imamo probleme. Država je imala politike koje su super funkcionisale do određene tačke. Sad smo u periodu kad je solarni period u grču, jer nema interesa od strane ljudi za male elektrane“, navela je Hojnik.
Ukazala je da je EU dala Sloveniji puno novca za subvencije.